…i Pomodoro to svakog dana dokazuje
Testenina – jednostavna kombinacija brašna, vode i jaja – danas je globalni fenomen. Gotovo da ne postoji kutak sveta gde se ne priprema, i to veoma rado i često. A opet, iako istorijski koreni testenine sežu sve do antičke Kine, Arapa i starih Grka, jedno je sigurno: Italijani su joj dali karakter i dušu.
Postoji mit koji generacijama kruži svetom: da je Marko Polo doneo testeninu iz Kine u Italiju krajem 13. veka. Istorijska istina je daleko kompleksnija i fascinantnija. Testenina je u različitim oblicima postojala u više civilizacija istovremeno – od drevne Kine, preko Persije, do Etrurana koji su naseljavali Apeninsko poluostrvo vekovima pre nastanka moderne Italije. Međutim, ono što Italijani jesu učinili predstavlja kulinarsku revoluciju koja je zauvek promenila način na koji svet gleda na ovu u osnovi jednostavnu, a ipak tako jedinstvenu namirnicu.
Od prastare namirnice do gastronomske umetnosti
Dok su drugi narodi testeninu posmatrali kao praktičan i hranljiv obrok, Italijani su je uzdigli na nivo kulture i identiteta. Kroz vekove pažljivog usavršavanja, stvorili su neverovatnih preko 350 različitih oblika testenine (neki izvori navode i do 600 različitih naziva kada se uračunaju regionalne varijacije i lokalni nazivi za iste oblike), od kojih svaki ima svoju svrhu, svoju priču i svoj savršeni par u vidu sosa. Tagliatelle iz Bolonje nisu isto što i pappardelle iz Toskane, a razlika nije samo u širini – to je razlika u filozofiji, tradiciji i lokalnom ponosu.
Italijani veruju da prprema dobre testenine počinje poštovanjem osnovnih pravila. Mora biti savršeno ‘al dente’ skuvana, sos se dodaje dok je pasta još vruća, a svaki oblik ima svoj idealan par. Naime, Italijani su razumeli nešto fundamentalno: geometrija testenine određuje kako će sos prianjati uz nju, kako će se kuvati, kako će se osećati u ustima. Rigatoni krasi rebrasta površina koja savršeno hvata gust ragu, šupljina bucatini testenine nosi kremaste soseve, dok tanki capellini zahtevaju delikatne, uljane prelive. Ovo nije slučajnost niti puka tradicija – to je rezultat vekova prakse i strasti prema savršenstvu.
Pomodoro – italijanska testenina u beogradskom domu
Taj duh posvećenosti živi i u Pomodoro restoranima u Beogradu, gde svako jelo od testenine nosi potpis italijanskog nasleđa, ali i dašak autentičnog Pomodoro senzibiliteta.
U danima kada prija more na tanjiru, Pasta Gambero e Limone donosi laganu, osvežavajuću notu belog vina, gambora i limuna, dok Pasta al salmone spaja losos, šafran i tikvice u kremastu, mirisnu celinu. Za one koji vole diskretnu dimljenost i blagu vatru juga, Trota calabrese (dimljena pastrmka, badem, čili, tikvice, mirođija, beli luk) pravi je presek između elegancije i karaktera.
Ako ste na strani klasike, Carbonara (pančeta, beli luk, neutralna pavlaka, jaje) i Bolognese (ragù od mlevenog mesa, parmezan) govore jezikom domaće utehe – poznato, toplo, zaokruženo. Kremastu školu dopunjuju Panna e prosciutto (pršuta, neutralna pavlaka, parmezan, bosiljak) i Pasta Piccante di Pollo, koja pikantnim tonom podiže piletinu i parmezan taman koliko treba.
Za hedoniste biljnog profila postoje dve ‘tihi luksuz’ opcije: Ravioli sa rikotom i tartufima (rikota, tartufi, puter i žalfija) – puterasto, mirisno i plemenito i Cannelloni alla ricotta e spinaci (rikota, spanać, parmezan, beli luk, pelat, mocarela), zapečeni klasik koji mami i pogled i apetit.
Kada želite zeleno sa stavom, Imperatore romano (sušeni paradajz, špargla, pesto đenoveze, parmezan, čeri) donosi energiju Mediterana. A za robustniji zalogaj, Pasta pugliese kombinuje biftek, brokoli, dimljeni sir, neutralnu pavlaku i masline – bogato, zaokruženo, punog tela.
Poenta ostaje ista: u Pomodoru se ukusi ne gomilaju, nego slažu. Od citrusa i mora, preko kremastih klasika, do dimljenih i tartufnih tonova – svaka pasta ima svoj karakter, ali i zajedničku nit: al dente teksturu, strpljivo kuvan sos i meru koja čini da se viljuška sama vraća po još. Nema slučajnosti – sve je u preciznom balansu. Parmezan se ne dodaje ‘za svaki slučaj’, već onda kada jelu treba zaokruženje. Maslinovo ulje nije dekor, nego završni akord.
Zašto je testenina u Pomodoro restoranima jedinstvena?
Zato što ovde testenina nije samo jelo, već ritual. Naručiti je znači odvojiti vreme da uživaš, da zastaneš i pustiš da te mirisi maslinovog ulja, bosiljka i toplog sosa osvoje.
Možda Italijani nisu prvi zamesili testo – ali jesu prvi čuli njegovu muziku. A Pomodoro, tanjir po tanjir, tu melodiju prenosi na vaše stolove, bez pompe, bez suvišnih ukrasa – samo čista emocija ukusa, na beogradski način, sa italijanskom dušom.
Uzmite viljušku, uvijte je u sos koji miriše na more, vrtove i sunce, i shvatićete: savršenstvo nije komplikovano. Potrebno je samo da bude iskreno.
📍 Pomodoro Nuovo – Bulevar Mihajla Pupina 115
📍 Pomodoro Vidin – Džordža Vašingtona 38a
📍 Pomodoro Hill – Žarka Vukovića-Pucara 1a
