Jedna izreka kaže da je čovek bio slobodan dok su telefoni bili vezani (tj. fiksni). Danas smo, zahvaljujući mobilnim telefonima, uvek i u svakoj situaciji dostupni, što svakako ima svoje dobre i loše strane. Svi ih osećamo, a zahvaljujući praktičnosti i efikasnosti široko uspostavljene komunikacije – skoro ih se niko više ne odriče.


KOLIKO SU MOBILNI TELEFONI DANAS ZASTUPLJENI?

Postali su neraskidivi deo savremenog života, u posedu široke populacije, svih zanimanja, od najmlađih do najstarijih uzrasta.

KADA SU SE PRVI PUT POJAVILI U SRBIJI?
U ratna vremena 90-ih godina postojali su uglavnom “profesionalni” mobilni telefoni: u vojsci i policiji, kao i kod pripadnika švercerskih i krimi grupa.Smatra se da je tek početkom ovog veka (od 2001. g) kod nas primećena malo šira zastupljenost. Ljude su počeli da zbunjuju glasni “razgovori sa samim sobom” na javnim mestima (na ulici, u prevozu…). Postepeno, kao i za sve drugo, to je postala sasvim uobičajena pojava.


KAKO JE DANAS?

Nema više dileme oko toga da je mobilno umrežavanje “neophodnost vremena”, kako u svetu, tako i kod nas. Tehnologija se toliko razvila da su “džepni kompjuteri” postali krajnje usavršeni, veoma raznovrsni i uveliko pristupačni različitim slojevima stanovništva.

DA LI TOLIKA ZASTUPLJENOST NALAŽE POSEBNA PRAVILA PONAŠANJA?

Svaka omasovljena socijalna pojava zahteva regulisanje pristojnog i bezbednog ponašanja, što se ogleda u svojevrsnom bontonu (isključivanje u pozorištu, na koncertima i predavanjima…), kao i u različitim zabranama (pri vožnji i sl.)


KOLIKO JEZIK PRATI OVAJ VID KOMUNIKACIJE?

Neizostavno. Uveliko su odomaćeni specifični izrazi, kao što su: CIMNI ME, OLADI SMARANJE (ne zivkaj svaki čas)… a umesto ćao i doviđenja  – NA VEZI SMOOO…


MOJ TELEFON

Stvarima i pojavama se pridaju osobine živih bićaTo je česta književna figura i poetski imperativNisam literata i ne držim mnogo do stilskih odrednicaali moj Telefon… definitivno se ponaša kao da je živ 


Isprazne se baterije, poput čoveka na kraju svih snagaIscrpe ga diskusije i cimanja: ‘od (ne)mila do (ne)draga’Mora da se čuva, kako ga ne bi zadesila kakva nesrećaUvek me na vreme alarmira i na obaveze redovno podseća

Moj Telefon jeste sprava, al’ veliko srce imaI njemu je puna glava podataka o ljudimaKada ga se neko seti, iz mrtvila odmah živneMemorijom svojom bistrom o svemu se dobro brine


Uvek ga sa sobom nosim, dobro pazim gde ga držimZbog njega se na daljinu sa mnogima blisko družimNekad mi je i dosadan, ali neću da mu kažemKakav li je to smutljivac, ako nikad nije tražen

Neko voli rolere, bicikl… il’ blještavi skuterA ja sve to lako dajem za ‘džepni kompjuter’Od luksuza postao je nasušna potrebaNe može se danju – noću nikuda bez njega


Jednostavnost, pa i skromnost moj Telefon kraseNismo mi za prestiž, za modernu marku skupuTakvi formalizmi olako suštinu previde i zgaseKad mi je Telefon dobro – svi su moji na okupu


(By Pesmaj)